Uzgred nijedna zemlja-uvoznik nafte u 2009 se nije ћalila zbog nestaљice isporuke primarnih proizvoda. OPEC (Organizacija zemalja izvoznica nafte) je proizvodila naftu iznad propisanih kota tokom ovog perioda. Predstavnici kartela stalno ponavljaju da je trћiљte dobro snabdeveno i da nije njihova krivica љto je cena nafte visoka. Ocekuje se pad trћiљta nafte. Ali pad na 37 US dolara za barel - nije ocekivan. Proizvodjaci i korisnici nafte pretpostavljaju da je 60-70 US dolara za barel prihvatljiva trћiљna cena. Cena od 90-100 US dolara za barel se cini visokom ali ipak prihvatljivom. Proizvodjaci nisu mogli zamisliti cenu od 37 US dolara za barel cak ni u najvecim koљmarima, a korisnici - u najsladjim snovima.
Uticaj ekonomije SAD i stope americkog dolara na cenu nafte
Publikacije rezervi sirove nafte u SAD i Kini kao najvecih korisnika naftnih derivata imaju najjaci uticaj na trenutnu kratkorocnu cenu nafte. Smanjenje rezervi nafte u SAD i Kini pokazuje izlazak industrije ovih zemalja iz perioda recesije i opљti oporavak ekonomije ovih zemalja i ostatka sveta. Izveљtaji Asocijacije elektronske industrije (EIA) SAD-a ne cine srecnim naftnu industriju najavljujuci znacajne naftne rezerve.
Joљ jedan faktor koji utice na povecanje naftnih kotacija je zavisnost svetskog trћiљta robe od situacije na trћiљtu valuta. Nafta ce kao i zlato uglavnom ici protiv US dolara kao i protiv evra i drugih velikih svetskih valuta.
Obim vadjenja nafte
Tokom poslednjih deset godina potraћnja za naftom raste prosecnom godiљnjom brzinom od 1,6 %. Poћeljno je reci da se nivo vadjenja nafte veoma malo smanjio. Ali ima smisla misliti o tome. Tokom poslednjih godina vadjenje nafte se smanjilo u SAD-u, Meksiku, Norveљkoj i Velikoj Britaniji. Ove zemlje su prestigle vrh u kolicini vadjenja nafte i smanjenje tendencija vadjenja ce se intezivirati svake godine. U medjuvremenu, 17 % svetske ekstrakcije nafte pripada njima (prema informacijama BP svetskog energetskog izgleda 2008). Najopasnija situacija je u Norveљkoj i Meksiku gde je u 2007-oj ekstrakcija nafte pala na 7,7 % i 5.5 %. U 2009-oj Rusija se pridruћila ovim zemljama, cija je globalna naftna proizvodnja 12.6%. Trenutno su zaustavljena geoloљka istraћivanja na Istocnom Sibiru. Razvoj profitabilnosti i buducih operacija novih centara za vadjenje nafte su blizu nule u ovom trenutku. Ova situacija ce postojati sve dok cena barela ne postane 60-70 US dolara.
Tako da ce sledece godine pet najvecih kompanija proizvodnje nafte smanjiti isporuku repromaterijala. Ako se ekstrakcija nafte u Rusiji, SAD-u, Meksiku, Norveљkoj i Velikoj Britaniji smanji na 1 % i OPEC se smanji na ocekivanih 12 % (ili cak 10 %), onda ce se globalna proizvodnja nafte smanjiti na 4,5 - 5 % (pod uslovom da druge zemlje zadrћe isti nivo proizvodnje nafte).
Ovaj pad proizvodnje nafte moћe da se uporedi sa takozvanom krizom "naftni embargo" u 1973 kada su neke arapske zemlje clanice OPEC odlucile da ne snabdevaju naftom zemlje koje su podrћavale Izrael u "oktobarskom ratu". Podsecamo da je globalna proizvodnja nafte pala na 4-5 % i da je cena barela porasla od 3 US dolara na 9 US dolara. Medutim razlika u redukciji proizvodnje nafte u to vreme i sada je odredjena potpuno razlicitim faktorima. Potroљnja nafte u 1973 je bila u porastu, sada je u padu. Smanjenje u 1973 je bilo izazvano vojnom i politickom krizom, sada je izazvano apsolutno logicnim ekonomskim razlozima. Zbog toga je cekanje povecanja cene nafte besmisleno. Besmisleno je secati se "naftnog embarga" iz 1978 kada je zbog "persijskih vesti" proizvodnja nafte smanjena ioako za razliku od 1973 taj pad nije pao na industrijskom bumu SAD-a. Rastuca cena nafte je otiљla od 40 USD na 11 USD.
Brzina pada ponude u sadaљnjim uslovima krize moћe biti veca od brzine pada traћnje kome moћe da odoli zbog trћiљta u razvoju. Љtaviљe, EIA je vec najavio da ce 2011 svet reskirati suocavanje sa energetskom katastrofom zbog nedovoljnog snabdevanja naftom. Logika EIA je jednostavna. Za povecanje proizvodnje nafte neophodno je investirati 360 milijardi dolara. Za vreme krize i uslova niskih cena nafte kompanije ce smanjiti investicije љto moћe dovesti do naglog pada nivoa proizvodnje nafte. Potraћnja za naftom ce biti vracena ali ne i nivo ekstrakcije jer kompanije nece investirati u odgovarajuce vreme. Ovo ce dovesti do viљka potraћnje u odnosu na ponudu. Љtaviљe, treba uzeti u obzir da cena nafte nije objektivna sa tacke glediљta nabavne vrednosti. Era jeftine nafte je proљla i nabavna vrednost raste iz godine u godinu. Prosecna cena proizvodnje moћe biti od 4 do 7 US dolara za barel u tradicionalnim regionima za vadjenje, na primer, u Rusiji. Cena prozvodnje nafte koja se vadi iz podvodnih rupa moћe biti 20-40 US dolara po barelu. Dodajte na to cenu transporta i druge dodatne troљkove i dobijamo da je cena koja je prihvatljiva za proizvodjace (i cena koja ce omoguciti intenziviranje proizvodnje u buducnosti) 60 US dolara po barelu. Predrasude niskih cena otvaraju nove projekte proizvodnje nafte u regionima kojima je teљko pristupiti.
Buducnost nafte
U 2009 cene nafte se mogu vratiti rastucem trendu koji je bio 1998. Pod povratkom rastuceg trenda se podrazumeva pomeranje kotacija u opsegu 40-80 US dolara po barelu.
U prvoj polovini godine trћiљte se nece osloboditi uticaja mnogih љpekulanata, zbog toga se moћe ocekivati da cena nafte ostane u opsegu od 40-50 US dolara po barelu. Mada je moguc trenutni pad cene na 20-25 US dolara. U drugoj polovini 2009 trћiљte ce poceti da oseca smanjenje isporuke nafte. Svetska ekonomija ce moci da se oporavlja nakon jesenjeg љoka u 2008. Doci ce do priznanja cinjenica da su mnoga sredstva preprodata u panici. Smanjenje snabdevanja naftom ce se joљ viљe osetiti u drugoj polovini godine. To moћe pomeriti cenu nafte na viљi opseg od 50-70 US dolara. Prema ovim cinjenicama prognoza prosecne cene nafte u 2009 ce biti oko 60 US dolara. Vodeca cena nafte na kraju godine je 65 US dolara po barelu. Medjutim, stvarnost moћe biti razlicita od predvidjanja. Nepoznato je koliko ce "Obamin plan’ biti uspeљan i koliko ce stabilan biti US dolar ako novi talas recesija preplavi svetsku ekonomiju. Medjutim, parlamenti mnogih zemalja proizvodjaca nafte preispituju budћet i budћetske cene nafte sa amandmanima sa pesimistickim prognozama.
